Razne novotarije u ekonomiji donele su nam brdo novih izraza. Mahom su to anglicizmi, koji se masovno koriste a pri tome se potpuno zanemaruje to da li ima odgovarajuća reč u našem jeziku. Tu turbo terminologiju, najviše koriste novokomponovani menadžeri. Istine radi, šteta koju trpi jezik puno je bezazlenija od drugih šteta koje oni nanose i zaposlenima i ekonomiji. Čast izuzecima.
Period čoveka
Za razliku od novokomponovanih, reč resurs koristila se i ranije, ali je imala suštinski drugačije značenje, odnosno koristila se u drugom kontekstu. U to vreme za reč „Resurs“ važila je da ona znači izvor, prirodna bogatstva nekog područja, kapital i slično. Tada je imala i još jedno značenje, odnosno da je resurs: „ONO što se može iskoristiti kao izvor profita“. Pod ONO naravno ne mislim na ONO, već na ONO kao apstraktan pojam. Pod tim pojmom nisu se podrazumevali LJUDI.
Resursi
Nastupanjem hiperprodukcije menadžera, usled nekog čudnog procesa u njihovim premudrim glavama, došlo je do zaokreta. Čoveka su počeli da tretiraju kao ONO. Njima je čovek postao sredstvo koje se koristi kao izvor profita. Ništa više od toga. Izjednačen sa mašinom, a manje cenjen od robota. Vulgarni kapitalizam u najprimitivnijem obliku.
Oni koji su tražili zaposlenje i ispunjavali razne upitnike i bili „intervjuisani“ znaju da skoro svaka kompanija želi da zna da da li ste za timski rad. Pa onda, ima kompanija koje vas pozivaju da budete deo tima. Oni kojima se posreći i počnu da rade, ubrzo uvide da tima nema, da nisu igrači već obični šrafovi. Sam Bog zna šta podrazumevaju pod pojmovima tim i timski. Po pravilu, odlučuje jedan čovek okružen izvesnim brojem saradnika-klimo(prazno)glavaca, a svi zajedno se utrkuju kako će što više da iskoriste RESURSE (ljude) i ostvare što veći profit. Po svaku cenu i po pravilu na uštrb zarada zaposlenih. Naravno, opet čast izuzecima.
U vezi s tim citiraću deo teksta jedne zaista stručne menadžerke, jer je vrlo ozbiljno shvatila suštinu problema i veoma precizno isti definisala:
VANJA MIAJLOVIĆ, LINK GROUP: „Povući ćemo razliku između uspešnih i neuspešnih kompanija; one uspešne imaju stvarni interes za ljude, jer su oni njihova najvrednija imovina; obezbeđuju im dobar trening, razvoj, praćenje i mogućnost napredovanja; imaju delotvorne programe nagrađivanja; sposobni su i stalo im je da zadrže svoje zaposlene, pa je zato fluktuacija mala; top menadžment je posvećen i daje podršku ljudima, te razvija i podstiče participaciju zaposlenih.
Neuspešne su… samo – neuspešne; nećemo ih ni obrađivati ovde; jednostavno, nemaju navedene kvalitete. Dakle, poslodavci, menadžeri, čuvajte i istražujte ljudske resurse, ali tražeći blago – njihove potencijale – koji „leže“ u svakom vašem zaposlenom, pliće ili dublje.“
Kad smo već kod fluktuacije, ne mogu da se ne upitam: koliko zaposlenih je u poslednje vreme napustilo „Kuper Standard“?
Konačno autorka teksta izvodi zaključak, za one menadžere koji razmišljaju:
„Konačno, sledećom mudrošću zatvaramo krug: VIŠA motivacija i primena sposobnosti zaposlenih vodi VEĆOJ količini i kvalitetu rada, što vodi VIŠOJ organizacijskoj produktivnosti i profitu, a to vodi VEĆIM nagradama i priznanjima zaposlenih, i to, opet VIŠOJ motivaciji… I svi zadovoljno uživaju u vrednoći, vrednosti i hartijama od vrednosti! „
Dakle, suština je u MOTIVACIJI zaposlenih. Ljude treba tretirati kao potencijal a ne kao sredstvo. To je recept za uspešnost jer stara je izreka da „jedan koji HOĆE, može više od trojice koji MORAJU“
Nažalost, u Srbiji je na delu neki hibridni kapitalizam, koji ne samo da ni jednom društvu nije doneo prosperitet, već je izazvao burna društvena previranja. Taj deo istorije je zanemaren.
D.M.
МИТРОВАЧКИ СИНДИКАТ 